RSS
anti-nacionalizam
anti-nacionalizam
Piše: Todor KuljićDa li je savremeno nasilje navijača ideološke prirode ili je u pitanju obično huliganstvo? Da li su navijačke grupe izvan politike?
Nisu. Navijači jesu, doduše, po socijalnom poreklu šaroliki i u partijskom pogledu različito opredeljeni, ali njihov nasilni deo sklon je ekstremnoj desnici. Gde su joj izvori?
Piše: Dinko GruhonjićVrančići i koštunice u svom “antifašizmu” izgledaju baš kao kreature koje ne mogu da poveruju šta im se to dešava. I da šta, do đavola, ta Evropa hoće sa svojim antifašizmom. Taman nas je lepo krenulo sa istorijskim revizionizmom, taman smo se lepo počeli svetiti tim prokletim partizanima, kada sad opet moramo da glumimo antifašiste, umesto da, moderno obučeni u Dražine ili Pavelićeve uniforme, defilujemo i slavimo dane poput svečanog otvaranja Jasenovca ili onoga dana kada je Milan Nedić, pun prkosa i ponosa, saopštio Fireru da je “pitanje Jevreja u Srbiji rešeno”
Piše: Vesna Knežević ĆosićZakon protiv diskriminacije povučen je iz procedure u Skupštini Srbije na zahtev srpske pravoslavne crkve, zakon čiji je model urađen još pre osam godina, dakle dovoljno davno da je mogao i da se rodi i da prohoda i pođe u školu da je bilo političke volje. Ali nije. Svedoci smo raspada emancipacije i tolerancije u prenatalnom periodu demokratije.
Piše: Snežana ČongradinDragi naši strejt, homofobični (i oni koji se prave da to nisu) gledaoci, Srpska pravoslavna crkva uticala je na predstavnike Vlade Srbije da povuče predlog antidiskriminacionog zakona iz skupštinske procedure, dan pre nego što je trebalo da se nađe pred poslanicima Skupštine Srbije. Taj zakon neophodan je da bi Srbija dospela na belu šengensku listu, da vi možete slobodno da putujete po pederskim zemljama Evropske unije, a neophodan je i da bismo nastavili proces integracija u te pederske vode razvijenih evropskih zemalja
Piše: Marija Radoman
Apstrakt: Ovaj rad ima za cilj da ponudi analizu odnosa desnoekstremističkih organizacija i grupa u Srbiji prema lezbejskoj, gej, biseksualnoj i transdžender populaciji (LGBT). Prvenstveni zadatak je istraživanje načina na koji je LGBT populacija predstavljena na web-sajtovima ovih organizacija. Osnovni teorijski okvir koji je ponuđen tiče se bitnih odrednica ideologije savremenog desnog ekstremizma i njegovih varijacija u srpskom društvu. Nosioci te ideologije su ultradesničarske organizacije koje čine osnovni predmet proučavanja.
Piše: Srećko Pulig
Nacionalizam je samo naličje kapitalističke “demokracije“. Niti u nacionalističkoj niti u liberalno-demokratskoj državi sloboda nije moguća. Tranzicijski izbor između totalitarnog nacionalizma s jedne i demokratskog kapitalizma s druge strane, između tzv. evro-atlantskih integracija i tzv. balkanizacije Srbije, Kosova ili bilo koje države u regiji, sloboda je lažnog izbora, unutar u prošlom desetljeću (su)proizvedene, a sada još samo (sve više izvana, sve manje iznutra) zadane, lažne dileme
Piše: Majda Puača
Bila sam na „onoj“ izložbi umetničke scene Prištine u Beogradu čije je otvaranje osujetila grupa klero-fašista koje mediji od milošte nazivaju ekstremnim nacionalistima. Zapravo, u samoj galeriji ih je bilo maksimalno pet-šest, ne računajući policiju. Jedan od njih je pre pokušaja otvaranja pocepao rad „Licem u lice“ u kome u pop-art maniru jedan naspram drugog stoje Elvis Prisli, naoružan pištoljem, i albanski (anti)heroj Adem Jašari, naoružan mitraljezom.
Todor Kuljić
Izgleda da je 2005. godine suočavanje sa bliskom prošlošću novih balkanskih država pod pritiskom izvana dobilo nove tonove. Zaoštrena je debata oko ratnih zločina unutar i između država. Hrvati grčevito brane dignitet Domovinskog rata, a Srbi nastoje da ublaže neuporedivost genocida u Srebrenici ističući i ostale zločine. Domovinski rat se ne smije kriminalizovati, a Srebrenica je rezultat smišljene propagande - jesu parole kojima se umiruje povređeno vrelo ponosnog nacionalnog osećanja običnog čoveka. Ne manje je upadljiva retorika po kojoj su se svi branili od agresije, a ako je i bilo preterivanja, reč je o ekscesima.
Read more...
Izgleda da je 2005. godine suočavanje sa bliskom prošlošću novih balkanskih država pod pritiskom izvana dobilo nove tonove. Zaoštrena je debata oko ratnih zločina unutar i između država. Hrvati grčevito brane dignitet Domovinskog rata, a Srbi nastoje da ublaže neuporedivost genocida u Srebrenici ističući i ostale zločine. Domovinski rat se ne smije kriminalizovati, a Srebrenica je rezultat smišljene propagande - jesu parole kojima se umiruje povređeno vrelo ponosnog nacionalnog osećanja običnog čoveka. Ne manje je upadljiva retorika po kojoj su se svi branili od agresije, a ako je i bilo preterivanja, reč je o ekscesima.