Piše: Uri Gordon

Prošle su tri nedelje od kad je u Atini policajac iz čista mira usmrtio petnaestogodišnjeg Aleksandrosa Grigoropoulosa, a neredi koji i dalje proždiru Grčku ne pokazuju znake slabljenja. U očekivanju prekida okupacija tri državna univerziteta(Ekonomskog, Politehničkog i Pravnog), zakazani su važni studentski protesti za 9. januar, a protesti, ulični sukobi i prekidi televizijskog i radijskog programa su spremni da nastave punom parom.

Pišu: Sanja i Nevenka Petkovska

 

„Nisam za to da se koristi nasilje nad ženama.
Ali, treba je ponekda malo protresti. Eto, samo da zna da je otišla predaleko. Jer žensko koje je 100% sigurno da će reakcija izostati je spremno svašta izgovoriti, bez obzira koji je povod ili o čemu se radi. Jaranica prije nje kupila maicu, crvena vila traba da dođe, neka kuja joj nešta rekla na poslu (svaka žena ima na poslu kuju koja je mrzi), tata joj nije prvi čestitao rođendan i slično su samo neki od povoda...“[1]

 

Marko Strpić
U predizborno vrijeme se govori o volji birača i ispunjavanju obećanja koja im političari daju, no što je s onima koji nisu birači? Što je sa onima koje nitko ne zastupa jer iz ovog ili onog razloga odustaju od glasanja i biraju ne birati? Ako uzmemo u obzir da se sve češće ponavlja kako izbora nema "jer svi su oni više-manje isti", logičan je porast nezastupanih, a za njih nema rješenja, jer im je oduzeta mogućnost izbora i prisiljeni su prihvatiti volju manjine.