Pornografija ostaje kontraverzno pitanje, čak i među anarhistima i anarhistkinjama, od kojih bi se očekivalo da snažno zastupaju slobodu seksualnog izricaja. Unatoč tome velik broj anarhista i anarhistkinja kritizira pornografiju i neki su podržavali i/ili sudjelovali u antipornografskom pokretu čiji članovi i članice često brane gledanje pornografije onima koji/e to žele.

"Kada budem mogla da radim u sigurnim i pristojnim uslovima,
Kada budem bila slobodna od diskriminacije,
Kada me ne budu nazivali 'nemoralnom' ili 'žrtvom',
Kada me ne budu koristili kao objekat istraživanja,
Kada budem mogla slobodno da obavljam svoj posao, bez uznemiravanja, nasilja i kršenja zakona,

Kako pornografija i produkcija pornića mogu biti instrument nomadskog rata protiv imperije? Kako može obavljanje erotskog rada u korist kopileft modela, mimo finansijske razmene, nadahnuti naša tela, promeniti ih, aktivirati ih ka novom nivou otpora? Šta bi bilo ako bi najpoželjnija vrsta slika u ekonomiji bila dostupna besplatno i pod Creative Commons licencama? Nedavno objavljeni esej Mattea Pasquinellija "WARPORN! WARPUNK! Autonomous Videopoesis in wartime" pronalazi vezu između borbi protiv rata u Iraku i autonomnih video projekata, kako bi napravio novi video-format koji će "aktivirati" tela u otporu.

Tokom zabeležene istorije, i u većem delu sveta, radnice u industriji seksa i queer žene imale su zajedničku mračnu, ilegalnu poziciju na ivicama društva. Prostitucija, često nazivana “najstariji zanat”, je dugo vremena bila poslednje sredstvo očajnih devojaka i žena, koje su često upadale u industriju seksa jer im nedostatak novca, šansi i statusa nije ostavio mnogo izbora.