Uobičajeni scenario u ovom društvu:  rodi se beba i jedna od prvih stvari koje se dese je određivanje pola. Svi žele da znaju, jel’ dečak ili devojčica?

Neki se od početka ne uklapaju u tu podelu, njihove genitalije se u potpunosti ne poklapaju ni sa muškim ni sa ženskim. Ove osobe se nazivaju interseksualnim (međupolnim). Nažalost, zbog histerije lekara, roditelja tj. društva oko pola/roda, panika prevlađuje i međupolne osobe najčešće bivaju podvrgnute genitalnim operacijama koje im nisu potrebne i koje možda ne žele, što se kasnije može negativno odraziti na njihov seksualni život. Izgleda da je odraslima jako teško da zamisle da će njihove bebe nekada i same biti odrasle osobe koje će upražnjavati seks i kojima će genitalije donositi određena zadovoljstva. Zbog toga ispada da genitalije služe samo za određivanje pola bebe, a ne za zadovoljstvo osobe koja ih poseduje, a to je jako tužno.

Još češće se dešava da se rodimo sa genitalijama koje izgledaju kao muške ili ženske, pa nas u skladu sa time proglašavaju dečakom ili devojčicom. Izgleda da ovaj sistem funkcioniše kod većine.  Muškarci su srećni time što jesu u svojim muškim telima, žene su srećne u svojim ženskim telima (naravno, isključujući neugodnosti i predstave o „savršenom“ telu koje nameće pozni kapitalizam).

Ali šta se dešava kada ovo nije slučaj? Za neke, pol koji im je pripisan na rođenju se ne poklapa sa rodom sa kojim se identifikuju. To su „devojčice u muškim telima“ ili „dečaci u ženskim telima“ ili su negde između, jer se svi trans ljudi ne vide kao jedno ili drugo, već se kreću po rodnom kontinuumu.

Iako sve trans osobe ne odbacuju binarne polno/rodne podele, one se vide na njihovoj pogrešnoj strani. Najčešće, izraz transseksualnost koriste one osobe koje su kompletirale operacije „promene pola“ (ili žele to da učine). Za FTM (female-to-male; od ženskog ka muškom) transseksualce to obično znači uzimanje testosterona i „gornju operaciju“ (rekonstrukcija grudi – dvostruka mastektomija), kao i „donje operacije“ (histerektomija, vaginektomija, i metodioplastika ili faloplastika).  Za MTF (male-to-female; od muškog ka ženskom) transseksualke postoje ženski hormoni i blokatori testosterona, kao i operacije – vaginoplastika i labiaplastika.  Svi transrodni ljudi nisu ujedno i transseksualci, i iz različitih razloga, svi ne žele da se podvrgnu svim operacijama. Ponekad jednostavno ne žele operacije, ili nemaju zdravstveno osiguranje, niti zarađuju dovoljno da bi mogli da priušte hormone i/ili operacije. Trans osobe su često izložene diskriminaciji na poslu samo zbog toga što su trans. Neki trans momci, na primer, samo uzimaju T (testosteron), ili samo uzimaju T i odrade „gornju operaciju“. Takođe, sve trans osobe sebe ne doživljavaju kao muško ili žensko, već kao oboje. Ove osobe ponekad koriste izraz genderqueer (kvirrodnost) kojim se oslikava nepristajanje na uobičajene rodne binarnosti.

Osnovna stvar koju treba zapamtiti je, da kao i sve druge ljude, trans osobe treba oslovljavati ličnim zamenicama koje same koriste. FTM obično žele da ih oslovljavamo sa „on“, dok je za MTF poželjna zamenica „ona“. Neki trans ljudi koriste potpuno nove zamenice, koje sami izmišljaju. Najpre može biti teško privići se na sve to, naročito kada osoba tek započinje proces tranzicije tj. promene ka željenom rodu, ali trud koji ulažemo kako bismo koristili novu zamenicu predstavlja čin poštovanja. Istina je da neki transići ne „prolaze“, ali rod nije samo ono što vidimo spolja, već oslikava ono što osoba oseća iznutra. Trans žene i muškarci imaju sasvim dovoljno poteškoća sa neugodnošću u sopstvenim telima i internalizovanom transfobijom, te „prozivke“ zbog izgleda mogu naročito negativno uticati na njih. Zato, ukoliko spaziš osobu koja je možda trans, ne postavljaj joj pitanja o tome pred gomilom ljudi. Zapravo, uopšte nemoj da je pitaš o tome. Ukoliko ta osoba želi da znaš, i ukoliko je to važno za vaš odnos, reći će ti sama. Ovakve situacije dovode u pitanje bezbednost trans ljudi. Nasilje nad trans osobama je uobičajeno i često smrtonosno, tako da „autovanje“ trans osobe nikada nije dobra ideja.

Još jedan veliki problem predstavljaju toaleti, a zbog korišćenja „pogrešnog“ toaleta trans ljudi često postaju meta nasilnika. Dok god rodno neutralni toaleti ne postanu uobičajena pojava, postoji velika šansa da ćeš s vremena na vreme u toaletu naleteti na rodno neodređenu osobu. NE PANIČI! Odrasle osobe uglavnom znaju koji toalet treba da koriste, a to što je osoba trans ne znači da je izgubila ovu sposobnost. Time što nećeš pribeći podizanju panike može značiti da osoba neće dobiti batine, a pošto su upravo policija i drugi predstavnici vlasti najčešće veoma nasilni prema trans ljudima, nije preporučljivo zvati ih. (Baš kao i u brojnim drugim situacijama.)
Sve više, trans identitet se doživljava kao individualno pitanje; to ko smo je naša stvar, a ne nešto o čemu treba da odlučuju lekari ili društvo. Bez obzira na nivo ugodnosti koji osećamo u sopstvenim telima, bilo da smo trans ili ne, binarne rodne uloge utiču na naše živote, iako je to najočiglednije na primeru transrodnih ljudi i nasilja koje se nad njima vrši.  Gej muškarci, bez obzira na to koliko su muževni; feminizirani muškarci, ma koliko bili strejt; buč žene, strejt i lezbejke; šonje i šminkeri, lista ljudi koji su pogođeni binarnim rodnim normama je jako dugačka. Trans ljudi prelaze ove rodne granice i utabavaju put za one koji su izvan kategorija muškaraca i žena, muževnosti i ženstvenosti. Osluškivanjem i podržavanjem transrodnih ljudi i mi se možemo otrgnuti iz pokoravanja rodnim ulogama koje nam se ne dopadaju.  

Izvor: Slingshot organizer 2009
Prevod i obrada: Majda Puača