| Antifašizam ne toleriše homofobiju i seksizam! |
 |
 |
 |
| ponedeljak, 19 novembar 2007 05:46 | |||
|
07. oktobar 2007. – dan „kada je Novi Sad pobedio“ fašizam. Tako trijumfalno ovaj istorijski dan na svom B92 blogu opisuje Zeka, aktivista Antifašističke akcije Novog Sada (AFANS). „Građani su izašli na ulice masovno i iskazali svoj rezolutni antifašistički stav... i uvek kad to bude potrebno odlučno (će) stati u odbranu elementarnih humanističkih i demokratskih vrednosti.“
Zaista, i ja sam imala tako euforičan osećaj čitavih sat vremena nakon završetka protesta. Sve dok mi u autobusu, na povratku u Beograd, dve učesnice istog nisu saopštile da ih je lično Zeka zamolio da sklone zastavu duginih boja (tj. gej zastavu) jer (parafraziram) „navijačima koji su sa nama smeta, a oni nam trebaju u slučaju tuče“. Šokirana i besna što mi to nije rečeno ranije, prenela sam ovu informaciju ekipi iz ASI-ja, sa kojom je Queer Beograd kolektiv podelio troškove iznajmljenog autobusa. U svom prepoznatljivo-urlajućem maniru su me gotovo ismejali: „Pa gde ti živiš? Zar ne znaš da su novosadski antifašisti seksisti i homofobi?“ Da je ovo film, sada bi se čuo zvuk grebanja ploče i zaustavljanja zvuka. NE, nisam znala! What the fuck?! Na žalost, dobro sam čula, uz stručno anarho-sindikalno objašnjenje da je to samo taktiziranje jer novosadski „antifašisti“ moraju da imaju ekipu koja će ih „braniti“. Ili tako nešto. Svakako je vredno pomena da su ASI-jevci znali za slučaj „sklonjene zastave“ i pomenutih stavova AFANS-a od ranije, ali je i njima, valjda, ta logika bila ok. Daleko od toga da ASI doživljavam kao homofobičnu ekipu, ali šta treba da znači to tolerisanje i opravdavanje homofobije i seksizma u ime taktiziranja na nekom „višem nivou“? Zar i od antifašista treba da slušamo da postoje važnije stvari, da treba da tolerišemo homofobiju i seksizam jer naša borba nije prioritetna, nije deo glavnog toka promena? No way! Kako uopšte neko ko sebe naziva antifašistom može da pravi kompromis sa homofobima i seksistima? Ko je ovde lud? To nije antifašizam, to je kukavičko sranje za koje nema opravdanja. Termin antifašizam se odnosi na pojedinke/pojedince i grupe koje se bore protiv fašističkih tendencija, a pod koje se ubrajaju: rasizam, nacionalizam, anti-Semitizam, seksizam, homofobija i kapitalizam. Moj motiv da pišem nije „pljuvanje“ po tzv. antifašistima. Moj motiv je zapravo nada da će se nešto promeniti, da će oni nešto naučiti - umesto da likuju navodnom pobedom protiv fašizma, bez svesti da u svojim redovima gaje i odobravaju isti. Ovaj slučaj se ne sme relativizovati. Isključivanje ili nekakvo prikrivanje manjinskih grupa iz antifašističke borbe je nezrelo i nepotrebno. Helou! Zar treba da podsetim da je baš jedna takva grupa (Queer Beograd) organizovala autobus iz Beograda, sa kojim je došlo 50ak ljudi, gotovo polovina od ukupne mase „našeg bloka“ u Novom Sadu? “Not gay as in happy, but queer as in fuck you!” Majda / QueerBeograd
|
