Otvorena veza
Nakon nekoliko godina besomučnog odraslog „zabavljanja“, upoznala sam Li, koja je postala moja druga dugotrajna ljubavnica. To se desilo krajem 1970-ih, kada su u Oregonu, SAD, otvorene veze predstavljale društvenu normu. Živela sam na farmi u lezbejskoj separatističkoj zajednici, spavala sa jednom farmerkom i dve žene iz Portlanda, kada sam upoznala Li. Zaljubile smo se i ubrzo sam ostavila svoje tri ljubavnice. Imam utisak da je u to vreme taj čin bio politički nekorektan. Skoro godinu dana, moja pažnja je bila usmerena isključivo na Li i žene sa kojima smo započinjale program ženske avanture u divljini. Našu vezu smo definisale kao „otvorenu“, samo, na početku nismo imale vremena za druge.
Onda je Keti rasplamsala moju požudu. Privlačnost koju sam osećala prema njoj je otkrila da mi partnerstvo sa Li nije bilo dovoljno seksualno. Posle nekoliko meseci „začinjavanja“ našeg seksualnog života Li i ja smo se, uz podršku prijateljica, složile da treba da pronađem nove ljubavnice. Imala sam nekolicinu afera koje su bile uzbudljive, ali sam imala osećaj da je pogrešno da imam seks sa osobama u koje nisam zaljubljena.
Kada je Li započela odnos sa Nen, ne sećam se da sam bila ljubomorna. (Doduše, ponekad sam mislila da nisam dovoljno dobra jer nisam uspevala da inspirišem Liin libido na način na koji sam želela. Ona me uveravala da je samnom sve u redu, a da je ona ta koja nije mnogo strastvena. Prihvatila sam to objašnjenje i uglavnom nisam brinula.) Večeri kad smo se Li i ja uselile u kolibu koju smo zajedno kupile, Nen nam je kuvala večeru. Osećala sam kao da imam toplu porodicu, punu ljubavi.
Oko godinu dana kasnije, Li i ja smo prestale da se definišemo kao „ljubavnice“. Ostale smo bliske prijateljice, povremeno spavale zajedno i mazile se, dok se nisam preselila u drugu državu. Danas, imam topao ali distanciran odnos sa njom, koji održavamo telefonskim pozivima jednom ili dva puta godišnje.  

Serijska monogamija
Kada sam se 1980. iz Portlanda preselila u Kolorado Springs, odmah sam primetila drugačija očekivanja nove lezbejske zajednice. Otvorene veze su bile out, monogamija je bila in. Tokom tri godine sam bila single i „zabavljala se“, ili, da budem preciznija, bila sam u nizu „veza“ koje su trajale od četiri sata do četiri meseca. Bilo mi je čudno što sam morala da biram između „biti zajedno“ i „raskida“, ali svaki put kada bi jedna od nas dve shvatila da nećemo živeti zajedno i živeti srećno do kraja života, postajale bismo „bivše ljubavnice“. Žudela sam za toplom, intimnom mrežom žena u svom životu, onakvom kakvu sam ostavila za sobom u Oregonu. Nisam znala tačno kako želim da uklopim ljubav, seks, strast, intenzitet, prijateljstvo i senzualnost. Znala sam samo to da mi serijska monogamija slama srce svakim novim raskidom. Moralo je da postoji nešto drugačije.

Ljubavnice na daljinu
Između veza u Kolorado Springsu, često sam letela do San Franciska ili pozivala Andreu da me poseti u Koloradu. Upoznale smo se preko oglasa u novinama 1979., pre nego što sam dobila transfer i preselila se u Kolorado. Iako je svaki naš erotski susret bio uzbudljiv, ohrabrivale smo jedna drugu da izlazimo sa lokalnim lezbejkama. Kada se zaljubila u jednu ženu iz San Franciska, bila sam razočarana, ali sam je razumela. Bilo mi je drago što smo mogle da pričamo o tome. Šest godina kasnije, kada su one raskinule i ja bila single, Andrea i ja smo imale još jednu uzbudljivu aferu. Razmatrale smo mogućnost ozbiljne veze, ali Andrea mi je isuviše delovala kao tip žene koja se „udaje“. Nisam htela da budem u paru sa njom. Trenutno živimo blizu jedna druge i dobre smo prijateljice. Andrea je u monogamnoj vezi sa partnerkom, i ne verujem da će naše prijateljstvo ponovo doći u seksualnu fazu.

Zavet ćutanja
Znala sam da želim da upoznam Karen čim sam videla njen profil na lezbejskom kompjuterskom servisu za upoznavanje koji sam moderirala. Nagovorila sam prijateljicu da nas obe pozove na večeru, i Karen me odmah privukla. Tokom nekoliko prvih nedelja obe smo rekle da cenimo otvorene veze, ali je Karen napomenula da je često ljubomorna i da radije ne želi da sluša o mojim eventualnim avanturama sa drugim ženama. Prepoznajući da sam većinu svog života bila kompulzivno iskrena, pristala sam na eksperiment sa ćutanjem. Pogrešila sam jer nikad više nisam započela razgovor na tu temu. Dve godine kasnije, kada se moja stara prijateljica doselila u obližnji grad, imala sam aferu sa njom i nisam pričala o tome. Kada je, godinu dana nakon toga. saznala, Karen se osetila veoma izneverenom. Nakon nekoliko meseci emotivnog nemira, obećala sam da ću biti monogamna, u nadi da je ne izgubim. Ali bilo je prekasno, previše bolnih osećanja koja nismo mogle da prevaziđemo. Kada smo Karen i ja raskinule, imala sam utisak da sam omanula u najboljoj vezi mog života. Uprskala sam sa tom ženom koju sam strastveno volela, u potpunosti poštovala, sa kojom sam bezbrižno putovala. Tada sam donela odluku da uvek budem potpuno otvorena i iskrena sa svojim partnerkama, bez obzira da li se odlučimo za monogamiju ili otvorenu vezu.

Prepuštanje
Tokom narednih nekoliko godina, sporadično sam izlazila sa ženama i obično njima dopuštala da odrede da li smo u monogamnoj vezi ili ne. Nakon selidbe u San Francisko, i mučnog shvatanja da mi nedostaju socijalne veštine, smatrala sam se srećnom ako nađem osobu koja bi izašla samnom više od jedanput. Izbegavala sam razgovore o ne-monogamiji. Nisam želela da udaljim potencijalne ljubavnice jer mi je i bez toga bilo jako teško da ugovorim „sastanak“. Nisam mnogo razmišljala o svom idealu: dugotrajne veze su mi izgledale nedostižno, pa sam pretpostavila da će mnoštvo kratkih veza ispunjavati moj ljubavni život.      

„Zabavljanje“ na dve obale
Rut sam upoznala na Nacionalnoj lezbejskoj konferenciji u Atlanti 1991. Ona je živela u Bruklinu, u Nju Jorku, a ja u San Francisku. Uprkos snažnoj bliskosti, složile smo se da bi monogamna veza bila nemoguća, jer smo mogle da se viđamo jednom u mesec ili mesec i po dana. Onda je, dva meseca pre njene selidbe u San Francisko, za koju se delom odlučila da bi bila samnom, zatražila da budem monogamna do njenog dolaska. Taj zahtev sam smatrala razumnim, ali i nepotrebnim ograničenjem. Bila je zadovoljna mojim odgovorom da ću dati sve od sebe da ispoštujem njene želje. Otkrila sam da moje telo to može, ali da srce okleva. Bes i odbojnost koje sam osećala tokom ta dva meseca su nadjačali ljubav koju sam osećala prema Rut. Obuzela me zbunjenost, i Rut je odmah primetila moju emotivnu distancu. Raskinule smo čim je stigla u grad. Pomisao na taj dan me i dalje ispunjava teskobom i sramotom, ali me ovo iskustvo naučilo da je ne-monogamija deo moje prirode koliko i lezbejstvo. Mogu da volim dugo i iskreno, ali ne i ekskluzivno, ne samo jednu osobu. Mogu da izaberem da se na kratko vreme ponašam drugačije, ali monogamija jednostavno nije za mene.
I ja osećam ljubomoru, naročito kada nove afere mojih ljubavnica skreću njihovu pažnju sa mene. Iako sam se viđala sa drugom ženom, i više se nismo nazivale ljubavnicama, bila sam slomljena kada je Rut pronašla novu ljubavnicu i prestala da provodi uobičajeno vreme samnom.
Trebalo nam je godinu dana da od ljubavnica postanemo prijateljice. Sada je obožavam. Ona mi je drugarica za avanturistička putovanja, pouzdana prijateljica i zabavna saputnica. Verujem da je ona monogamna, a ja ne. Ta razlika će nas verovatno sprečiti da ponovo postanemo ljubavnice.   

Dugotrajno erotsko prijateljstvo
Merilin je prva otvorena lezbejka koju sam upoznala; Merilin je veza zbog koje smo Karen i ja raskinule; Merilin je žena koja me podseća da je ne-monogamija OK. Prepoznale smo da delimo strast prema gajenju alternativnih formi intimnosti. Pored toga što zajedno planinarimo, vozimo kanue i skijamo, podstičemo jedna drugu da pišemo i govorimo o ljubavi na otvoreniji način. Kada smo u prilici, jednom ili dvaput godišnje, upuštamo se u najiznenadnije, najugodnije, najdirljivije i najegzotičnije seksualne odnose koje sam doživela.
Nadam se da će ovo prijateljstvo trajati još dugo. Merilin je partnerka za seks koju cenim, prijateljica koju volim i drugarica za maženje za kojom žudim. Ali kako da je nazovem? Nikad nismo bile „par“ pa je „erotska prijateljica“ jedina reč koja za mene ima smisla.

Poluvremena ljubavnica
Doroti ima trajnu ljubavnicu sa kojom se viđa nekoliko puta nedeljno, i Doroti ima mene. Ja imam Doroti, i imam afere – ponekad sa starim prijateljicama, ponekad sa novim poznanicama. Doroti je prodavačica koja previše radi, voli da je zabavljaju, a ne voli da bude sama. Voli da sluša o mojim avanturama. Ja sam skitnica sa nezasitom radoznalošću za novim mestima i novim ljudima. Trenutno, ova „poluvremena“ romansa za mene je odlična postavka.
Ponekad mi smetaju emotivne razlike u našoj vezi. Za mene je ona primarna ljubavnica, ali je njena posvećenost veća prema dugotrajnoj partnerki. Moram sebe da podsećam da dve osobe nikad ne mogu da imaju „jednaka“ osećanja jedna prema drugoj, i da balansiranje ne znači da se obe strane osećaju identično. Kada poslušam svoje srce umesto razuma, trenutna ljubavnica mi deluje savršeno. Naročito kada se vratim nakon nedelju ili mesec dana putovanja, a ona me dočeka otvorenih ruku, nestrpljiva da čuje o svemu što sam videla i sa kim sam se volela.
Ova veza dobro funkcioniše zato što živimo same, a i zato što Doroti ima predvidljiv raspored viđanja sa primarnom partnerkom – pa ja znam da određenih večeri ne možemo da se vidimo. Dobro funkcionišemo i zato što za mene viđanje sa ljubavnicom jednom ili dvaput nedeljno predstavlja ozbiljnu vezu – nikad i nisam osećala potrebu da se viđam sa ljubavnicama svake večeri. To što ona provodi polovinu nedelje sa primarnom ljubavnicom, a ja sama ili sa društvom, ili drugim ljubavnicama - funkcioniše za obe.
Pričamo jedna drugoj o našim romansama, do određene mere. Nju više zanima da čuje o mom ljubavnom životu, nego mene o njenom. Uvek pazimo da jedna drugu tretiramo kao specijalne, a ne kao stare dobre i lako dostupne osobe. Na primer, jedne subotnje večeri sam izašla sa ženom koja me privlačila, ali je rano tokom izlaska postalo jasno da ona nije zainteresovana. Znala sam da je Doroti bila slobodna te večeri, i poželela sam da odem kod nje. Ipak, prevazišla sam to iskušenje, znajući da bi taj čin kratkoročno bio zadovoljavajući, ali da bi na duge staze bio loš. Niko ne želi da se oseća kao „utešna nagrada“.

Druga žena
Barbi je trenutno „druga ljubavnica“ u mom životu, i to jako dobra. I ja sam „druga žena“ u njenom životu – ona već 18 godina živi sa istom ljubavnicom. Od kad smo se upoznale pokušavamo da utvrdimo kako se jedna drugoj uklapamo u život. Strast je jaka, kompatibilne smo da zajedno kampujemo, i jako volim što je otvorena po pitanju njenih mnogostrukih veza. Veza sa njom je više od afere, manje od primarne veze, i veoma značajan deo mog života.      

Šta je sledeće?
Volim da imam više devojaka u svom životu. Tri noći nedeljno sa ljubavnicom, i četiri noći koje provedem sama za mene su savršen balans. Radije ne bih da uvek imam istu ženu u svom krevetu. To se otrca posle nekog vremena. Takođe, radije ne bih da uvek budem „druga žena“ nekome ko ima primarnu vezu. Meni čitava ta postavka primarnih i sekundarnih veza deluje suviše tradicionalno. Plus, ne želim uvek da budem na mestu br. 2. Čeznem za time da volim žene koje imaju više značajnih intimnih veza, koje prave planove, dogovore i posvećenost sa mnoštvom prijateljica i ljubavnica.
Ne želim da živim u velikoj poli-porodici, ali bih volela da se većina mojih prijateljica i ljubavnica poznaje, da se druže, možda čak i vole. Naravno, u sadašnje vreme život je tako brz i otuđujuć da se osećam srećnom kad god doživim i nagoveštaj prave intimnosti. Priželjkivanje stabilne poliamorije deluje kao traženje nemogućeg. Ali znam da se mnogo više osećam usamljeno kada sam u monogamnom paru nego kada sam sama, pa ću verovatno uvek istraživati alternativne ljubavne stilove.

Povremene afere
Tokom nedavnog putovanja izvan države, imala sam sreću da tokom mesec dana spavam sa tri prijateljice. U prvom slučaju, prisećajući se divnog vođenja ljubavi od nekoliko godina ranije, upitala sam sadašnju devojku moje nekadašnje ljubavnice da li je u redu da nas dve ponovo spavamo zajedno. Njen odgovor je bio da je sve u redu. Postavljanje ovog pitanja me približilo obema.
Moja sledeća prijateljica za spavanje, iako nije partnerka za seks, ponudila je možda najerotičniji susret od svih. Dodirivanje, pričanje i smejanje do dugo u noć sa ovom ženom me ispunilo na način na koji to može samo nova intimnost. Pitala sam se šta bi moglo da se desi da ona nije u monogamnoj vezi, ali me ona uverila da romantična zainteresovanost dolazi samo sa moje strane. Podsetila me da se naklonost ne mora izražavati seksualno.
Nedelju dana kasnije, imala sam iznenadnu aferu sa prijateljicom koju poznajem godinama i koja me često privlačila. Na kraju vremena koje smo provele zajedno, razmatrale smo mogućnost da se ponovo sretnemo na jednoj žurci na koju će doći i njena devojka. „Ne pitaj - ne govorim“, namignula mi je i odvezla se. Zaključila sam da njena ljubavnica možda ne odobrava aferu, ali da verovatno o tome ne razgovaraju.

Istina i privatnost
Pre nekoliko godina, izlazila sam sa kaubojkom koja se složila da možemo da viđamo druge žene, dok god sve govorimo jedna drugoj. Ipak, ubrzo sam otkrila da je ona očekivala mnogo više eksplicitnih detalja o mom seksualnom i emotivnom životu nego što sam želela da podelim sa bilo kim. Sećam se da me je jedne noći, dok smo ležale u krevetu, ispitivala o detaljima i ja sam izmišljala laži samo da bih što pre završila razgovor. To je bio prvi put da sam svesno lagala ljubavnicu. Bila sam u šoku. Do tada sam privatnost i iskrenost doživljavala kao dva kraja iste duži, sa varijacijama između. Dok sam te noći ležala i slušala sebe kako lažem da bih zaštitila svoju privatnost, osetila sam kako se krajevi te duži krive i dodiruju. Sada vidim veliki krug koji uključuje taktičnost, iskrenost, intimnost, privatnost, istinu, fikciju, nežnost i zdrav razum. Svaki put kada komuniciramo sa prijateljicama, ljubavnicama, porodicom, partnerkama i drugim osobama u našim životima, pokušavamo da izbalansiramo neke ili sve od ovih elemenata.   

Nismo same
Doroti, moja trenutna ljubavnica br. 1 ne priča mnogo o svojim vezama sa drugima, jer misli da će joj prodaja ići bolje ako je klijenti doživljavaju kao „single lezbejku“. Poznajemo nekoliko žena koje istražuju različite forme otvorenih, alternativnih vrsta intimnosti, ali je malo njih koje pričaju o tome.
Na primer, kada su postale par, Marian i Sani su se dogovorile da jedna drugoj ne govore o čestim aferama izvan te veze – i ta formula za njih funkcioniše već preko 10 godina. Za Keišu i Anet, koje žive zajedno skoro 20 godina, Anetina druga ljubavnica je uvek dobrodošla u njihov dom, ali se Keiša sa svojom drugom ljubavnicom viđa na drugim mestima. Dona i Kim su partnerke već dve decenije, i mogu da dovode svoje sekundarne ljubavnice kući, ali samo kada je primarna ljubavnica van grada.
Dok smo se 1986. Karen i ja borile da iskristališemo pravila za našu problematičnu vezu, prijavile smo radionicu pod nazivom „Otvorene veze“ na Ženskom muzičkom festivalu u Mičigenu. Ponadale smo se da ćemo pronaći desetak žena sa kojima ćemo moći da razgovaramo, a pojavilo ih se trista! Jasno je da je ova tema i pre desetak godina bila popularna kao sada. Verovatno su žene koje vole žene oduvek diskutovale o tome.

Zašto je poliamorija moj izbor?
Uvidela sam četiri glavna faktora koja su uticala na moje opredeljenje ka mnogostrukim intimnim vezama, nasuprot tradicionalnom sparivanju. Najpre, dok sam bila u Mladim izviđačima, naučila sam da „stvaram nova prijateljstva, ali da negujem stara“ i da konstantno menjam drugare. Mislim da je strah naših lidera od trajnih drugarstava možda iniciran homofobijom, ali je kod mene usadio strah od sparivanja,tj. parofobiju.
Drugo, odrastanje u porodici sa jednom roditeljkom je značilo da nisam naučila da idealizujem dugoročno sparivanje. Naravno, indoktrinirana sam klasičnim porodičnim TV serijama, ali sam prerasla snove o udaji i sreći do kraja života ubrzo nakon što sam prestala da očekujem da ću upoznati „onog pravog“.
Treće, odrastala sam tokom 1960-ih i pričala o „slobodnoj ljubavi“ mnogo pre stupanja u seksualne odnose. „Ako ne možeš da budeš sa onom koju voliš, onda voli onu sa kojom si“ – ova rečenica je u to vreme za mene predstavljala neospornu istinu. Delim feminističko gledište da je kultura slobodne ljubavi nametnula teret mnogim heteroseksualnim devojkama koje su osećale da nemaju prava da odbiju seks. Ali lično, uočila sam da smo mi, lezbejke, nalazile pregršt razloga za odbijanje seksa. Mislim da mnoge od nas mogu dosta da nauče od slobodne ljubavi u stilu 1960ih.
Četvrto, kada sam stupila na lezbejsku scenu Portlanda 1970-ih, otvorene veze su predstavljale normu. Dovodile smo u pitanje sve patrijarhalne institucije, uključujući monogamiju, i aktivno smo pokušavale da stvaramo alternative. Monogamija je kritikovana kao sistem koji reflektuje prisvajačku, dominantnu mušku kulturu. Deljenje ljubavnica, prijateljica, seksa i naklonosti je predstavljalo integralni deo stvaranja alternativne zajednice. Još uvek verujem da je seks deo lepka koji povezuje zajednice. (Sviđa mi se kada znam da je moja prijateljica nekada spavala sa mojom novom ljubavnicom.)
Sada varijacije u monogamiji i poliamoriji posmatram kao opcije o kojima ljubavnice treba da diskutuju. Postoje vreme i mesto za monogamiju, poliamoriju, celibat, seks bez ljubavi, ljubav bez seksa. Uživam u razgovorima o različitim vrstama veza, kako sa ljubavnicama tako i sa površnim poznanicama.
Ponekad, kada pomenem svoje otvorene veze, osoba koja me sluša se namrgodi i insistira na tome da „ne-monogamija jednostavno ne funkcioniše, probala sam“. Tada klimnem glavom i kažem da razumem, zato što monogamija za mene ne funkcioniše.         
Ponekad, kada pričam o svojim mnogostrukim intimnim vezama, oči sagovornice zasijaju jer su često gladne za time da izađu i istražuju.

Sintija Dir

Prevod: Majda Puača

Izvor: www.labris.org.yu

Comments

B

i

u

Quote

Code

List

List item

URL

Name *
Code   
ChronoComments by Joomla Professional Solutions

Submit Comment